КЊИЖЕВНИК  БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''  ''ЦРНОГОРСКА ВЛАСТ ПРОДАЛА ДИО ТЕРИТОРИЈЕ У ПРЕДЈЕЛУ ЧАКОРА''

        Разговор Горана Киковића,главног и одговорног уредника ''Глас Холмије'' са  Браниславом Оташевићем, предсједником МЗ Мурино  око проблема разграничења између тзв. Косова и Црне Горе

                                                                   

Публициста и новинар Бранислав Оташевић, рођен 1948. године у Горњој Ржаници, већ пуне четири деценије, обједињујући мноштво својих занимања, исписује странице нашег трајања испод горостасних Комова, онако како и доликује врсним познаваоцима духовне ризнице Васојевића. Објавио је данаест књига различите тематике, преко 50 научно-популарних и стручних радова, велики број фељтона, те новинарских, радио и ТВ прилога. Био је дугогодишњи истакнути друштвено-политички радник, обављајући одговорне функције, како у општини Плав, тако и изван ње. Биран је и за републичког и за савезног посланика, гдје је остао упамћен као врстан говорник и човјек који се свим својим бићем залагао за заштиту интереса свога  народа. То чини и данас као предсједник МЗ Мурино  бранећи  територијални интегритет Црне Горе и планински појас Чакор планине.

 

Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише нас о актуелним проблемима везаним за разграничење'.  

КИКОВИЋ: Какав је Ваш став поводом потписивања споразума између тзв. Косова и Црне Горе ?

 

ОТАШЕВИЋ: Потписивањем такозваног споразума изазвало је велико незадовољство међу грађанима Горњег Полимља, Велике, Шекулара, Калудре и других пограничних мјеста, са разлогом јер нико од заинтересованих грађана поменутих мјеста није обавијештен шта су то потписале тзв. Косовске и црногорске влати. У пограничном дијелу према Метохији ни у ''турско доба'', те територије које сада траже Албанци са Косои ва  Метохије, нијесу  припадале њимаи ако су били вјерни сарадници Турске империје. Напротив увијек су ови предјели  били посједи односно имања и шуме житеља поменутих пограничних села. Зато било каква промјена граничних линија како рече министар Дармановић, ''метар за метар'' не долази у обзир, јер нико није питао а ни обавијестио локално становништво да отуђи дио своје имовине и територије.

КИКОВИЋ: Шта ћете предузети у наредном периоду у вези са заштитом границе у дијелу појаса Чакор?

 

ОТАШЕВИЋ: У решавању овог горућег проблема наставићемо и у наредном периоду да пратимо ситуацију и да се према њој опредијелимо али свакако да нећемо дозволити прекрајање међа.

У том правцу тражићемо да стручни и компетентни људи са нашег подручја узму учешћа у разговорима везаним за ово питање, како би се оно на најбољи могући начин ријешило у интересу локалног становништва, које је спремно да  не да ни један педаљ земље за коју су наши преци лили крв, јер  препусти  било коме а по најмање великоалбанским терористима и сепаратистима да узму оно зашта су нам се ђедови борили кроз вјекове била би и лична и историјске срамота, за коју очигледно црногорске власти незнају шта значи .

 

КИКОВИЋ: Кажите нам с обзиром да сте и публициста и писац књига о подручју Велике и Полимља, каква је историјска позадина оваквих претензија представника тзв. Косова, јесу ли у питњу Великоалбански захтјеви још од времена тзв.Призренске лиге?

 

ОТАШЕВИЋ: У сваком случају јесу. Великоалбански сепоаратисти  и терористи имају претензије на српске територије од тзв.Призренске лиге из 1878. Која је одржана послије Берлинског конгреса, очигледно незадовољна његовим одлукама.

 Треба се подсјетити да се око ових територија водио чувени Новшићки бој из 1879.године.  Гдје су великоалнбански сепаратисти предвђени по злу чувеним Али- бегом Гусињцем,  оружаном силом спријечили да Плав и Гусиње као и територије око Чакора и друге српске планине припадну тада Црној Гори.

Ово кажем имајући у виду да ово подручје није никад било у саставу Дукађинског санџака и да ови крајеви природно припадају Црној Гори. Међутим Великоалбанска призренска лига која очигледно никад није расформирана, то не признаје и тажи да ове територије припадну њима. Познато је да је и током Другог светског рата извршен геноцид над Великом и Полимљем, управо из разлога што су они сматрали да су то природне њихове територије. Зато се и народ овога краја плаши да се не понове злочини из периода Другог светског рата, када је овдје пострадало невино цивилно становнииштво, прије свега жене, дјеца и старци.

 

 

 

КИКОВИЋ: Обзиром да сте тражили пријем код Вујановића, који је одлазећи предсједник, али је потписао споразум са Тачијем, у колико вас прими ових дана шта ћете захтијевати од њега?

 

ОТАШЕВИЋ: Од одлазећег предсједника Вујановића ћемо тражити да нам детаљно објасни шта садржи текст споразума којег су потписали он и Тачи. Јер је управо  необавијештеност становништва изазвала тензије и узнемиреност па ћемо га позвати да у што скоријем року посјети наш крај и детаљно нас информише о проблемима о којима смо досада говорили. Крајње је неозбиљно и неодговорно да се о овако озбиљним питањима у узаврелој атмосфери, локално становништво игнорише и да не постоји разумијевање за нашу забринутост имајући горе наведене историјске прилике које су нас коштале живота.

 

КИКОВИЋ: Шта можете да поручите нашим читаоцима везано за овај проблем?

 

ОТАШЕВИЋ: Свим заинтересованим грађанима Велике, Шекулара, Калудре, Мурине и Лимске долине поручујем да крајње озбиљно и хладнокрвно прате рад на овим питањима у будућности и недозволе никоме да се поиграва са њиховим  судбинама и имовином, за коју су наши преци гинули и косте остављали баш на котама Чакора, Мокре, Богићевице, Ваганице, Шекуларске ријеке, Глођије, Мургаша... Не смијемо дозволити да многи мрамори и чобанска гобља и српска друга православна гробља као што је у Бјелухи подно Чакора, буду у посједу оних који су сва гробља, манастире и цркве по Косову и Метохији порушили и прорали а Србе, који су тамо живјели хиљадама година, протјерали да бих за сва времена поништили српско трајање на овим просторима.

        Зато им нећемо дозволити да се тако понашају са нашим светињама у Лимској долини. Имајући у виду да је познато да су и  у ''турско вријеме'', ови крајеви били нападани од Климената, једног од  сјеверноалбанских племена од којег су поријеклом и сусједни Руговци, који су ове крајеве населили тек послије Велике сеобе Срба 1690 године. Зато несмијемо заборавити подвиге сердара Јанка Вукотића и ђенерала Радомира Вешовића, који су са својим храбрим ратницима –нашим прецима ове крајеве дефинитивно ослобдили 1912. године.

Не обрукајмо претке, не издајмо потомке-будимо честити потомци, како бих  сјутра били часни преци! Недајме своје, поштујмо туђе!